ГУСЛАРСКО ВЕЧЕ
ПОНЕДЕЉАК 05. НОВЕМБАР 2018. ГОДИНЕ СА ПОЧЕТКОМ У 19:00 ЧАСОВА
ХРАМ СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ПАНТЕЛЕЈМОНА У МИРИЈЕВУ
ДРУШТВО ГУСЛАРА „СЕРДАР ЈАНКО ВУКОТИЋ“
…Па и ко ће рећи, да у оним лаганим звуцима лежи сила, и то велика сила, која је уништила ропство, раскинула ланце, подигла слободу – спасла народ.
Гусле су свој свети позив извршиле, оне су то и доказале.
Исидора Секулић
„Припадамо народу чију су баштину омеђила два начела: духовно и јуначко. Једно се начело, наизглед, разилази са другим. О духовности смо ћутали, јер тако доликује; о јунаштву смо говорили, можда превише, јер смо се том причом бранили од истребљења.“
Матија Бећковић
Гусле су, поред Српске православне цркве, биле бастион у очувању идентитета српског народа у тешким историјским временима, која се мере вековним недаћама, од напуштања прапостојбине, преко вишевековног турског ропства.
У данима када је поробљени српски народ био изложен страшној асимилацији, понижавању и најгорој експлоатацији освајача, у времену када овај народ није имао право на своју културу, језик, на своје писмо, гусле и епска поезија, поред наше свете цркве, биле су буквар и учитељ, школа и академија, једном речју, непревазиђен начин стварања који је сачувао од заборава, не само поједине историјске догађаје и личности, већ и српски језик као основни облик идентификације једног народа.
Вековима су гусле, са колена на колено, са старина на српску младост певале о свему што је у одређеном историјском времену чинило бит српске историје.
Генијално је српски народ, у тим страшним временима, измислио епску песму као једини могући облик изражавања и чувања од заборава свега онога што је чинило историјску нит српског опстанка.
Наше претке, иако формално неписмене, красила је духовна писменост. Срби, иако су вековима живели у окупираној земљи, физички као робови, држећи се Косовског завета, нису пристајали да продају веру за вечеру и душу за боље економско стање, већ су као духовно свесни, опстајали и остајали слободни духом. Вековима се гинуло за крст часни и слободу златну. То је била крилатица борбе свакодневног, првенствено духовног рата појединца, као и целог народа, а гусле су биле, поред иконе, друго оружје у том рату.
Срби су знали, иако „неписмени“, да су Светосавски и Косовски завет заправо – Христов завет. Вера је остајала и нада је постојала и тим идеалима се није трговало. Наш народ , дубоко хришћански, разумевао је спасење као врховни закон и да се само онo рачуна у Царству вечности, да сходно томе, не постоје победе и порази већ само – ПОДВИЗИ. Смирење, са друге стране, је врлина којој се тежи, али не смирење као одсуство нервозе, већ смирење као одсуство потребе да се доказујемо пред другима, смирење као спремност да се даје, не тражећи при том ништа за узврат. С те стране, гусле су представљале и данас представљају, међу припадницима духовно освешћених Срба, снажног, моралног учитеља, који поучава и подсећа надолазеће генерације младих Срба на истинске вредности и охрабрабрује их за даље животне борбе.
Исидора Секулић је у Сомбору 1894. године овако писала о гуслама и гусларима:
„То оружје, та икона, та светиња народа јесу гусле.Седи гуслар певајући уз њих оне дивне народне песме, које су пуне морала, истине, правде и других врлина, будио је у народу заспалу клицу храбрости, певајући му златну борбу узоритих јунака, био му је дакле војвода; учио је Српчад побожности и другим наукама, које се из народних песама, као из бистрог извора црпети могу, био им је дакле учитељ; учио је сирочад поштовати спомен умрлих, будио је у њима чувство народности, упутио их на оно, што им је свето, шта треба да бране, са чега да перу срамоту, ма то и својом крвљу било, био им је добар родитељ.
Ето Србине, видиш ли ту велику моћ, која је онда још већма утицала, јер је Србин и телесно и душевно пао; када су га те гусле из прашине подигле, спасле и оставиле му у аманет све врлине, које су пре Србина красиле, којима се он поносио. Осећаш ли да гусле својим звуком морају пробудити чисте и племените осећаје у Србину? …
…Па и ко ће рећи, да у оним лаганим звуцима лежи сила, и то велика сила, која је уништила ропство, раскинула ланце, подигла слободу – спасла народ.
Гусле су свој свети позив извршиле, оне су то доказале.
Гусларима хвала, што су гусле умели сачувати и достојно поштовати, а гуслама вечан спомен у народу, што су нам створиле нов живот – златну слободу. Гусле не звуче сад тако значајно, јер је бурно и крваво доба заспало, позив им је испуњен, али ако ти је мила и света успомена твојих предака, а ти чувај гусле, пази ту светињу, не дај да пропадне најлепша слава храбрости Србинове, па док је њих, биће и тебе.“
Гусле су речи.
Гусле су језик.
Гусле су памћење.
Гусле су сабрање.
Глас гусала је глас народа.
Гусле су наши преци и наши потомци.
Гусле су благодат душе и збиља истине.
Не носе Срби гусле него гусле носе и држе Србе.
Јесу гусле од јавора али су и од снова, правде, историје, од сећања до вечности.