121. ШТА МИ НАЗИВАМО ПРЕДНАЗНАЧЕЊЕМ БОЖИЈИМ?
Воља Божија о човековој назначености за вечно блаженство има посебан назив у учењу вере – предназначење Божије.
122. ДА ЛИ ТО ПРЕДНАЗНАЧЕЊЕ О БЛАЖЕНСТВУ И ДАНАС ОСТАЈЕ НЕПРОМЕЊЕНО?
Божије предназначење о блаженству човека остаје непромењено чак и сада, када видимо да човек не живи у блаженству. Ово стога што је Бог по свезнању и бескрајном милосрђу Своме чак и за човека који је скренуо са пута блаженства одредио да открије нови пут кроз Једнородног Сина Његовог, Исуса Христа.
123. КАКВО ЈЕ ПРЕДНАЗНАЧЕЊЕ БОЖИЈЕ У ОДНОСУ НА ЉУДЕ И НА СВАКОГ ЧОВЕКА ПОНАОСОБ?
Божије предназначење у односу на људе и на сваког човека понаособ овако ваља разумети: Бог је предназначио да сваком човеку дарује, и заиста је даровао, благодат и истинска средства за достизање спасења; за спасење је предназначио оне који добровољно примају благодат коју им је Он даровао и који употребљавају спасоносна средства која им је Он даровао, идући путем спасења који им је Он показао.
124. Реч Божија о томе говори овако: Јер које унапред позна, унапред и одреди да буду саобразни лику Сина Његова (Римљ. 8, 29).
125. У Излагању вере Источних Православних Патријараха о томе је речено: „Пошто је предвидео да ће се једни својом слободном вољом користити на добро, а други на зло, једне је одредио за славу а друге је осудио“ (2. члан).
Преподобни Јован Дамаскин пише овако: „Треба знати да Бог све унапред зна, али не предодређује све; унапред зна и оно што је у нашој власти, али га не предодређује, јер не жели да буде зла, нити да насилно изнуђује врлину. Према томе, предодређење је дело божанске прогностичке заповести. Међутим, оно што није у нашој власти Бог предодређује по своме предзнању: јер, по своме предзнању Бог је већ предрасудио о свему, по мери властите доброте и праведности.
Треба још знати да је врлина дарована нашој природи од стране Бога и да је Он начело и узрок сваког добра, те да нам је без Његове помоћи немогуће пожелети или учинити добро. Ипак, ју нашој је власти хоћемо ли остати у врлини и следовати за Богом, Који на ска њој (врлини) и призива, или ћемо одступити од врлине, што значи пребивати у злу и следовати за ђаволом који нас, без присиле, ка злу призива; јер зло није ништа друго него одступање добра, као што је тама одступање светлости. Дакле, ако пребивамо у ономе што је по нашој природи, у врлини смо, а ако се уклањамо од онога што нам је по природи, односно од врлине, долазимо до онога што је противно нашој природи, те завршавамо у злу.“ (Тачно изложење Православне вере, 2,44)
126. НАКОН СТВАРАЊА СВЕТА И ЉУДИ КАКО СЕ ЗОВЕ ДЕЈСТВО БОЖИЈЕ У ОДНОСУ НА СВЕТ И НАРОЧИТО ПРЕМА ЧОВЕКУ?
Непосредно за стварањем света и човека следи дејство Божије према свету и нарочито према човеку које се назива Промислом Божијим.
127. ШТА ЈЕ ПРОМИСАО БОЖИЈИ?
Промисао Божији је непрестано деловање Свемоћи, Премудрости и Доброте Божије, којима Бог чува битије и силу творевине, усмеравајући је према добрим циљевима, помажући свему што је добро и пресецајући или исправљајући и обраћајући на добар исход свако зло које настаје кроз удаљавање од добра.
Свети Григорије Богослов овако пише о Промислу Божијем, оповргавајући измишљотине о постојању судбине и о утицају звезда на људе: „Тако је устројен широко основани свет великим бесконачним Умом, Који све носи у Себи и Сам је изнад свега. Али шта са помишљу да се обухвати необухватно? Бог, чим је створио свет, од првог трена, по великим и непроменљивим законима покреће и води га као чигру, која се ударцем врти у круг. Јер није сама и случајна природа овог пространог и предивног света, са којим је немогуће упоредити било шта и који током толиког времена није остављен законима који су настали сами од себе. да ли је неко видео дом, или лађу или брзе кочије или штит и шлем који нису били створени рукама? Свет не би постојао толико времена, да није створен. И хор певача би се растурио да нико не управља њиме. Васељени није својствено да има другог Управљача, осим Оног Ко ју је и створио.
Ти, који замишљаш да су звезде вође нашег рођења, нашег живота и целог света, кажи ми: какво ћеш још небо да простреш над самим звездама и да ли ћеш над њим поставити још нешто ново и ново, да би имао ко да води оне који воде? Под једном звездом се рађа један цар и много других људи од којих је један добар, а други лош, један говорник, други трговац, трећи скитница, а неког високи престо чини надменим. За многе који су рођени под различитим звездама, равни је удео и на мору и у рату. Кога су везивале звезде, није везао међусобно исти крај. А друге иако су их делиле звезде, исти крај је сјединио… Неопходно је да неко управља – или Бог или звезде.
Ја знам следеће: Бог управља Васељеном. Божија Реч и овде и тамо одређује све што је одређено у Његовом савету да буде и на небесима и на земљи; истим тварима су заувек дани неизмењива складност и ток, а другима је дат живот који се мења и прима много облика. О једном нам је јавио Бог, а друго чува у ризницама Своје премудрости, чиме жели да изобличи испразну сујету смртног; једно је Он поставио овде, а друго ће се јавити у последње дане. И земљорадник ће пожети све зрело; тако ће и Христос, најбољи Судија мог живота.
Оваква је моја реч: она је независна од звезда и иде својим путем. Говори ми ти о својим хороскопима, о малим деловима зодијачког круга и о димензијама пута; разори у мени законе живота – страх злосрећних и наду добрих који се боре до краја! Ако све даје звездани круг; онда ћу се ја бавити његовим окретањем. И сама жеља ствара у мени исти такав круг; нема у мени никакве силе воље или ума који би ме водили добру; а ка томе ме и вуче небо.
Не говори ми о великој слави Христовој – звезди – благовесници која је са истока водила магове у тај град где је засијао Христос – безлетни Син смртног рода! Она није из броја оних чији су тумачи астролози, она је необична и није се јавила пре тога, већ је обележена у јеврејским књигама. Из тих књига сазнавши за звезду Халдеји, који су живот посветили астрологији, када су је са запрепашћењем разликовали од мноштва звезда које су гледали и приметили да са новим сијањем она иде са истока по ваздуху у јеврејску земљу – закључили су о рођењу Цара. И управо у то време када су се астролози заједно са небеским становницима поклонили Цару, отпала је од њих брига о својој вештини.
Али нека иду путем који им је указао Цар Христос, те огњене, вечно покретне, неуклоњиве са својих путева звезде, како непокретне, тако и покретне које, како кажу, описују једне и исте кругове“. (Тајанствене химне, Слово 5. О Промислу).
128. КАКО СЕ ГОВОРИ О ПРОМИСЛУ БОЖИЈЕМ У СВЕТОМ ПИСМУ?
О Промислу Божијем Сам Господ Исус Христос у Светом Писму каже: Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жању, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви претежнији од њих? (Мт. 6, 26). Из ове изреке видљив је како општи Промисао Божији о творевини, тако и посебан – о човеку. Читав 91. псалам јесте изображење нарочитог и разноликог Промисла Божијег о човеку.
„Који живи у заклону Вишњег, у сену Свемогућег почива. Говори Господу: Ти си уточиште моје и бранич мој, Бог мој, у ког се уздам. Он ће те избавити из замке птичареве, и од љутог помора; Перјем својим осениће те, и под крилима Његовим заклонићеш се; истина је Његова штит и ограда. Нећеш се бојати страхоте ноћне, стреле, која лети дању, Помора, који иде по мраку, болести, која у подне мори. Пашће поред тебе хиљада и десет хиљада с десне стране теби, а тебе се неће дотаћи. Само ћеш гледати очима својим, и видећеш плату безбожницима. Јер си Ти, Господе, поуздање моје. Вишњег си изабрао себи за уточиште. Неће Те зло задесити, и ударац неће досегнути до колибе Твоје. Јер анђелима својим заповеда за Тебе да Те чувају по свим путевима Твојим. На руке ће Те узети да где не запнеш за камен ногом својом. На лава и на аспиду наступаћеш и газићеш лавића и змаја. „Кад ме љуби, избавићу Га; заклонићу Га, кад је познао име моје. Зазваће ме, и услишићу Га; с Њим ћу бити у невољи, избавићу Га и прославићу Га. Дугог живота наситићу Га, и показаћу му спасење своје.“ (Пс.- 91:1-16).
ПИТАЊА ЗА ОВАЈ ЧАС:
- ШТА МИ НАЗИВАМО ПРЕДНАЗНАЧЕЊЕМ БОЖИЈИМ?
- КАКВО ЈЕ ПРЕДНАЗНАЧЕЊЕ БОЖИЈЕ У ОДНОСУ НА ЉУДЕ И НА СВАКОГ ЧОВЕКА ПОНАОСОБ?
- ШТА ЈЕ ПРОМИСАО БОЖИЈИ?
- КАКО СЕ ГОВОРИ О ПРОМИСЛУ БОЖИЈЕМ У СВЕТОМ ПИСМУ?