Са порастом броја становника у Миријеву расте и потреба за новом црквом, те је великим трудом и залагањем проте Ратка Аксентића, проте Миодрага Башовића и проте Миленка Карана започета градња новог храма.
Храм је архитектонски замишљен на традиционални начин, градња је византијског типа у виду једнокуполне цркве са планом слободног крста. Унутрашњост цркве је осмишљена без стубова. Апсиде и певнице су засвођене полукуполама, док је други део цркве засвођен полуобличастим сводовима.
Године 2002. је отпочела градња храма копањем темеља. У темеље храма уграђен је камен са Хиландара:
„Приликом боравка на Св. Гори у манастиру Хиландар, господин Илија Белић је добио благослов од проте Миодрага Башовића и од монаха у Хиландару 1999. године да донесе погодан камен који би се уградио у темеље новог храма.
„С обзиром на одобрење, погодан камен тражио сам у оквиру манастирских зидина на југоисточном делу манастира, са јужне стране цркве, између лозе Св. Симеона и бунара, а испод капије Св. Саве. На калдрмисаном делу уочио сам гранитни камен правилног облика и углачане горње површине. Камен сам донео у радионицу рестауратора где сам га очистио, обрадио и припремио за печаћење и потпис. Припремљен камен-темељац донео сам у Београд и предао проти Миодрагу Башовићу, који га је са осталим реликвијама похранио у темеље новога храма Св. Вмч. Пантелејмона.“- рекао је господин Илија Белић из Миријева.“ (Летопис Цркве Светог великомученика Пантелејмона у Миријеву)
Темеље новог храма освештао је Његова Светост Патријарх српски Павле 9. јула 2005. године. Почетком јуна 2006. године, на дан Светог цара Константина и царице Јелене, у изграђеном храму патријарх служи прву Свету Литургију након које је освештао крстове за нови храм.
Звона за храм је освештао Митрополит црногорско-приморски Амфилохије након Свете Литургије, која је служена на дан храмовне славе 9. августа 2007. године.
Редовно богослужење у Храму Светог великомученика Пантелејмона почело је Светом Литургијом коју је на дан Свете Петке 2007. године служио прота Миодраг Башовић.
Године 2010. у храм је уграђено подно грејање, а нешто касније су уз сам храм дозидане две капеле, једна као палионица свећа и друга као крстионица.
Храм је недељом и празником испуњен верним народом, а у крипти храма се наставља литургија после литургије, где у заједништву и љубави свештенство и верни народ, сабрани око трпезе љубави (Агапе), настављају зидање живе Цркве као Тела Христовог.
Наша Црква се налази у јединственом времену свог живота. Сваки нови члан обогаћује нашу заједницу доприносећи у активностима које се редовно организују.
Иако постоји разлика у годинама, обичајима и пореклу парохијана, све нас повезује нешто дубље и моћније од свега тога, а то је наша заједничка вера кроз коју смо „свукли старога човека са делима његовим“, и обукосмо се „у новога који се обнавља за познање, према лику Онога који га је саздао; где нема ни Јелина, ни Јудејца…ни роба, ни слободњака, него је све и у свему Христос.“ (Кол 3, 9-11).