Популарни чланци

ЧАС 21 – О ЈЕДИНСТВУ НЕБЕСКЕ И ЗЕМАЉСКЕ ЦРКВЕ

By PantelejmonAdmin 7 година agoNo Comments
Home  /  Духовност  /  Катихизис  /  ЧАС 21 – О ЈЕДИНСТВУ НЕБЕСКЕ И ЗЕМАЉСКЕ ЦРКВЕ

260. ДА ЛИ ПОСТОЈИ ЈЕДИНСТВО ИЗМЕЂУ ЦРКВЕ КОЈА ПРЕБИВА НА ЗЕМЉИ И КОЈА ПРЕБИВА НА НЕБУ?

Без сумње, постоји и јединство између Цркве која пребива на земљи и Небеске Цркве, и то како у њиховом односу према Јединоме Који је Глава, Господу нашем Исусу Христу, тако и у њиховом узајамном општењу.

261. КАКО ОПШТЕ ЦРКВА НА ЗЕМЉИ И ЦРКВА НА НЕБУ?

Молитва испуњена вером и љубављу средство је општења Цркве која пребива на земљи са Небеском Црквом. Верни који припадају Цркви у подвигу на земљи приносећи молитву Богу истовремено призивају у помоћ Свете који припадају небеској цркви; а Свети, који су се више приближили Богу, својим посредничким молитвама очишћују, оснажују и приносе Богу молитве верних који живе на земљи, и по вољи Божијој благодатно и благотворно на њих делују, било невидљивом силом, било кроз своја јављања, или на други начин.

262. НА ЧЕМУ ЈЕ ЗАСНОВАНО МОЛИТВЕНО ПРИЗИВАЊЕ СВЕТИХ НЕБЕСКЕ ЦРКВЕ?

Правило Цркве која пребива на земљи – да се у молитви призивају Свети Небеске Цркве – утемељено је на Светом Предању, чији су извори видљиви и у Светом Писму. На пример, када пророк Давид у молитви дозива: Господе, Боже Авраама, Исаака и Израиља, отаца наших (1. Днев. 29,18) – он тада помиње свете да би оснажио своју молитву. Управо тако Православна Црква и данас призива „Христа, Истинитог Бога нашег, молитвама Пречисте Његове Мајке и свих Светих“. Свети Кирил Јерусалимски у тумачењу Божанске Литургије каже: „Помињемо и раније упокојене, најпре Патријархе, Пророке, Апостоле, Мученике, да би Бог њиховим молитвама и заступништвом примио мољење наше“ (Мистагошка катихеза 5, гл.9)

Свети Василије Велики у Беседи на дан Светих четрдесет мученика каже: „Онај ко је у невољи прибегава Четрдесеторици једнако као и онај ко се радује: први да добије ослобођење од невоља, други да би сачувао своја добра… Нека са Мученицима буду прозбе ваше“.

263. ДА ЛИ ПОСТОЈИ СВЕДОЧАНСТВО СВЕТОГ ПИСМА О ПОСРЕДНИЧКОЈ МОЛИТВИ СВЕТИХ НА НЕБЕСИМА?

О посредничкој молитви Светих на Небесима постоји и сведочанство Светог Писма. Свети еванђелист Јован је у откривењу на Небесима видео Анђела коме беше дано много тамјана да принесе са молитвама свих Светих на златни жртвеник пред престолом. И узнесе се дим од тамјана са молитвама Светих из руке Анђелове пред Бога (Откр. 8,34).

264. ДА ЛИ ПОСТОЈИ СВЕДОЧАНСТВО СВЕТОГ ПИСМА О ЈАВЉАЊУ СВЕТИХ СА НЕБА?

О благотворним јављањима Светих са Неба постоји сведочанство Светог Писма. Свети јеванђелист Матеј прича да су после смрти на Крсту Господа нашег Исуса Христа устала многа тела Светих који су помрли; и изашавши из гробова по Васкрсењу Његову, уђоше у свети град и показаше се многима (Мт. 27,52-53). Пошто тако важно чудо не би могло да се догоди без важног циља, треба претпоставити да су се васкрснути Свети појавили зато да би објавили силазак Христов у ад и његово победоносно Васкрсење, и да би тако проповедајући помогли онима који су се родили у старозаветној Цркви да пређу у новозаветну Цркву која се тада појавила.

265. ОДАКЛЕ ЗНАМО ДА СВЕТИТЕЉИ НАКОН СМРТИ МОГУ ДА ЧИНЕ ЧУДА?

Следећим сведочанствима ми се утврђујемо у вери у то да Свети, по упокојењу своме (то јест по престављењу, јер се смрт Хришћанина назива преласком – престављењем – у Вечни Живот), чине чуда на овај или онај начин. Друга књига о Царевима сведочи да је од додира костију пророка Јелисеја васкрснут мртвац (2. Цар. 13, 21).

Апостол Павле не само да је сам, непосредно исцељивао и чинио чудеса, него су то чинили убруси и појасеви узети са његовог тела (Дап. 19,12). На овом примеру видимо да Свети и после свога упокојења једнако могу благотворно да делују кроз земаљска средства или предмете који су преко њих добили освећење.

Свети Григорије Богослов у Првом слову против Јулијана каже: „Ниси се постидео жртава за Христа закланих, нити си се побојао великих подвижника: Јована, Петра, Павла, Јакова, Стефана, Луке, Андреја, Текле и других који су пре и после ових пострадали за истину од огња, гвожђа, зверова и мучитеља, и који су та мучења храбро поднели, као да су у туђем телу или без тела. А зашто? Зато да ни једном речју не издају побожност. Због тога су за њих правилно установљене и велике почасти и прослављање. Од њих беже демони и болести бивају излечене. Од њих су јављања и пророштва. Од њих и сама тела, када их неко дотиче или им указује поштовање, имају исту силу као душе Светих. Од њих и капи крви, та мала обележја страдања, дејствују исто као и тела“.

Преподобни Јован Дамаскин пише: „Мошти Светих нам је даровао Владика Христос као спасоносне источнике који точе најразличитија доброчинства“. Да би ово појаснио, он додаје: „Јер се посредством ума Бог уселио и у тела њихова“ (Тачно изложење…).


ПИТАЊА ЗА ОВАЈ ЧАС:

1. ДА ЛИ ПОСТОЈИ ЈЕДИНСТВО ИЗМЕЂУ ЦРКВЕ КОЈА ПРЕБИВА НА ЗЕМЉИ И КОЈА ПРЕБИВА НА НЕБУ?

2. КАКО ОПШТЕ ЦРКВА НА ЗЕМЉИ И ЦРКВА НА НЕБУ?

3. НА ЧЕМУ ЈЕ ЗАСНОВАНО МОЛИТВЕНО ПРИЗИВАЊЕ СВЕТИХ НЕБЕСКЕ ЦРКВЕ?

4. ДА ЛИ ПОСТОЈИ СВЕДОЧАНСТВО СВЕТОГ ПИСМА О ПОСРЕДНИЧКОЈ МОЛИТВИ СВЕТИХ НА НЕБЕСИМА?

5. ДА ЛИ ПОСТОЈИ СВЕДОЧАНСТВО СВЕТОГ ПИСМА О ЈАВЉАЊУ СВЕТИХ СА НЕБА?

6. ОДАКЛЕ ЗНАМО ДА СВЕТИТЕЉИ НАКОН СМРТИ МОГУ ДА ЧИНЕ ЧУДА?

штампа
Категорија:
  Катихизис