9. Августа / 27. јула Света Православна Црква поштује успомену на светог великомученика Пантелејмона. Овај ранохришћански светитељ прославља се међу свим православним Хришћанима, а нарочито је поштован од Срба и Руса.
Живот овог светитеља представља поуку и за нас, јер, као и некада Пантелејмон, и ми треба да одолимо мучењу, које се данас огледа у притисцима са свих страна. Мученички венац увек води у Царство Небеско. Мученици из Житија Светих су људи који су свој живот положили за Бога и ближње. Иако је то сигуран пут у Царство, веома је тежак. Стога, Бог свакоме ко жели да се посвети њему и другима даје балгодат и снагу да на том путу издржи. Не мора човек да мученички умре да би наследио Царство. Довољно је само да своју несебичну љубав усмери ка Богу и људима, и Бог, који је и сам љубав, препознаће подвиг и доброг слугу, поставиће га над многима и увести у радост Своју.
Међутим, наша црквена заједница има још један разлог радости: наш Храм је баш овом светитељу посвећен.
Патријарх Иринеј, који је уз велики број верника крунисао славље на литургијском сабрању, и ове године је показао велику љубав према нашој заједници. Светом Литургијом којом је началствовао саслуживали су протојереји-ставрофори Андреја Арсић, Тоде Јефтенић и Драган Станишић, протојереј Миленко Каран, јереји Борислав Петрић и Арсен Миловановић, протођакони Стеван Рапајић и Дамјан Божић, као и ђакон Драган Танасијевић. Службу су украсили и прелепи гласови црквеног хора под диригентском палицом Ане Рашковић, која је уложила велики труд како би за веома кратко време постигла прелепу хармонију миријевских гласова.
После Свете Литургије, за верни народ је уприличен славски ручак, током којег је претходном старешини храма протојереју Миленку Карану, у знак захвалности за велики труд и залагање приликом градње храма, у име заједнице уручен посебан поклон.
И ове године, братство храма је са верном народу предложило акцију кроз коју свако може постати домаћин славе, где би свако учествовао према својим могућностима. Црквена заједница се у великом броју одазвала на предлог братства, тако да је у организацији славе учествовао велики број људи. Једни су учествовали новчаним прилозима, други су помагали у кухињи приликом спремања славског ручка и приликом уређења храма.
Ове године је храм славу дочекао са улепшаном портом у којој, трудом браће и сестара који су своје време издвојили и посветили свом парохијском храму, а преко храма и светитељу кога храм прославља, а кроз њега учинивши дело љубави Самом Богу.
Пренели су
