111. ШТА ГОВОРИ СВЕТО ПИСМО О СТВАРАЊУ СВЕТА?
Свето Писмо нам је о стварању света открило то, да је у почетку Бог ни из чега створио небо и земљу. Земља је била без обличја (тј. није имала спољашњи облик који је нама познат) и пуста. Затим је Бог постепено створио све што је на небу и на земљи.
Првога дана постања света створио је светлост. Другога дана – небески свод, тј. видљиво небо. Трећега дана – море, копно и биље. Четвртога дана – сунце, месец и звезде. Петога дана – рибе и птице.
Шестога дана – четвероножне копнене животиње и, коначно – човека.
Са човеком стварање је завршено, а седмога дана Бог је починуо од свих дела Својих. Зато је седми дан назван „субота“, што у преводу са јеврејског језика значи „мировање“.
По речима преподобног Јефрема Сирина: „Нико не сме да мисли да је шестодневно стварање алегорија; није дозвољено да се тако говори, као да је оно, што је према опису створено током шест дана, створено у једном тренутку, нити као да су у овом опису представљени само називи који или ништа не означавају или пак означавају нешто друго. Напротив, као што су небо и земља који су првобитно створени уистину небо и земља а не нешто друго што се подразумева под именом неба и земље, тако треба да се зна да и оно, што је речено о свему осталом, створеном и устројеном након стварања неба и земље, не садржи у себи само празне називе и да сили тих назива одговара сама суштина створених природа (елемената, стихија))“.
112. ДА ЛИ СУ ВИДЉИВЕ СТВАРИ СТВОРЕНЕ ОНАКО КАКО ИЗГЛЕДАЈУ ДАНАС?
Видљиве ствари нису створене такве каквима их ми данас видимо. При стварању све је било добро веома, тј. чисто, дивно и неповређено.
Преподобни Симеон Нови Богослов пише: „Бог није, како неки мисле, првозданима на самоме почетку дао само рај, нити је само њега створио нетрулежним, него је много пре њега сву ову земљу коју ми сада насељавамо и све што је на њој, али и небо и оно што је на њему, привео у постојање у пет дана. У шести дан саздао је Адама и поставио га за господара и цара целокупне видљиве творевине. Тада не беху створени ни Ева ни рај, него је Бог овај свет саздао као какав рај нетрулежни, додуше, али ипак вештаствени и чулни, те је њега, како је речено, даровао Адаму и његовим потомцима на уживање“ (Етичка слова. Слово 1, 1.) Свети Василије Велики пише: „Теби, дивљим животињама и птицама, говори Писмо, дани су плодови, биље и траве… Видимо, међутим мноштво које не једу плодове? Какав плод узима пантер да би се прехранио? Каквим плодом може да се задовољи лав? Ипак, ова бића, потчињавајући се закону природе била су храњена плодовима. Међутим, када је човек издао свој начин живота и нарушио одређену му границу, Господ је, након Потопа, знајући да су људи изнурени дозволио им да употребљавају сваку храну: „Шта се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву“ (1 Мојс.9:3). Кроз ову дозволу су животиње такође добиле слободу да једу све. Од тада лав једе месо, од тада лешинар чека свој плен. Јер стрвинари још нису осматрали земљу у време када су се појавиле животиње; заиста, ништа од онога што је добило име или постојање још није умрло да би лешинари могли да га једу. Природа се још није поделила, јер је била у свој својој свежини; ловци се нису бавили ловом, јер то још није био људски обичај; звери, са своје стране, још нису кидале свој плен, јер нису биле месождери… Сви су живели животом лабуда, и сви су јели траву по шумама… Таква је била прва творевина и такво ће бити успостављање после. Човек ће се вратити свом древном устројењу, одбацивши злобу, живот обремењен бригама, ропство душе у односу на древне бриге. Када се одрекне свега тога тада ће се вратити том рајском животу који није био поробљен телесним страстима, који је био слободан, живот у близини Бога, причастан животу Анђела“ (On the Origin of Man, II, 6-7, pp. 239-245).
113. КАКВА ЈЕ ОСОБЕНОСТ СТВАРАЊА ЧОВЕКА?
Познате су околности стварања човека. Бог у Светој Тројици је рекао: да начинимо човека по Својему обличју, као што смо ми (1. Мојс. 1, 26). И тако створи Бог од земље тело првог човека, Адама, и дуну у лице његово дах живота, те га уведе у Рај и даде му храну, осим осталих рајских плодова и плодове са дрвета живота; коначно, узевши од Адама ребро док је спавао, створи од њега прву жену – Еву (1. Мојс. 2, 21-22).
Преподобни Јован Дамаскин пише: „Бог је, дакле, створио човека незлобивог, исправног, врлинског, радосног, безбрижног, окићеног сваком врлином, украшеног сваким добром, створио га је кап некакав други свет (космос, украс), мали у великоме, као другог анђела, поклоника Богу, сложеног, очевица видиве творевине и посвећеника у тајне умствене творевине; створио га је царем свега што је на земљи, који је под влашћу вишњега Цара; земаљским и небеским, привременим и бесмртним, видивим и умственим, међом између величанства и ништавности, самим духом и телом; духом за благодат а телом за узношење; створио га је духом да остане постојан и да прославља Благодетеља, а телом да страда и страдајући да се сећа и да се поучава, умудрујући се величанством Божанства; створио га је као живу душу која је по икономији овде, односно у овом животу, и која прелази негде друго, односно у будући век; а врхунац тајне је у томе што се човек обожује приклањајући се Богу: обожује се, наиме, учествовањем у божанској светлости, а не заједничарећи са божанском суштином“. (Тачно изложење Православне вере 2,26).
114. У ЧЕМУ СЕ САСТОЈИ ОБРАЗ БОЖИЈИ?
Обличје Божије састоји се, према тумачењу Апостола Павла, из праведности и светости истине (Еф. 4,24).
Преподобни Јован Дамаскин пише: „јер израз „по образу (икони)“ открива оно што је умно и самовласно, док израз „по подобију“ открива могућност уподобљавања врлини.
Тело и душа су, опет, саздани истовремено; а не најпре једно а затим друго, као што је Ориген празнословио, да је тобож на почетку била створена душа, а затим тело“. (Тачно изложење Православне вере 2,26)
115. ШТА ЈЕ „ДАХ ЖИВОТА“?
„Дах живота“ је душа – духовно и бесмртно биће.
Преподобни Јован Дамаскин пише: „Душа је, пак, живо суштаство, просто и бестелесно, по својој природи невидиво духовним очима; словесна је и умна и неизобразива; пребива у органском телу и дарује му живот, раст, чула и способност рађања. Она нема ум који би био нешто друго у односу на њу саму, него ум представља њен најчистији део, као што је, наиме, око најчистије у телу, тако је ум у души; слободна је, поседује вољу и енергију, промењива је, односно, мења се по својој вољи, јер је створена. Све је то по природи задобила благодаћу Онога ко ју је створио, којом је задобила и биће и такво стање своје природе“. (Тачно изложење Православне вере 2,26)
116. ШТА ЈЕ РАЈ?
Реч „Рај“ значи врт. Тако је названо дивно и блажено обитавалиште првог човека, које је у књизи Постања описано као врт.
117. КАКО РАЗУМЕМО РАЈ У КОМЕ СУ ПРЕБИВАЛИ ПРВИ ЉУДИ?
Рај у коме су живели први људи за тело је био стваран, као видљиво блажено обитавалиште, док је за душу био духован, као стање благодатног општења са Богом и духовног сазрцавања творевине (Св. Григорије Богослов, Беседа 38,42; Преп. Јован Дамаскин, Богословље, књ. 2, гл. 12).
Преподобни Јован Дамаскин: „Пошто је Бог намеравао да, од видиве и невидиве твари, сазда човека по Своме образу и подобију, као некаквог цара и господара целокупне земље и свега што је на њој, уредио је унапред за њега нешто као царски дворац, како би овај, боравећи у њему, живео блаженим и срећним животом. А то је божански рајски врт, који је Божијим рукама засађен у Едему и који је ризница сваке радости и весеља. Јер реч „Едем“ означава изобиље. Био је, наиме, на истоку и налазио се на већој висини од целе земље, имао је благу климу и био је обасјан најтананијим и најчистијим ваздухом, засађен увек зеленим биљем, препун мириса, испуњен светлошћу која превазилази сваку машту, и пун сваке чувствене красоте и лепоте, било је то истински божанско место и достојно пребивалиште онога који је створен по образу Божијему; у њему ниједна од бесловесних животиња није пребивала, него само човек, створење руку Божијих… Неки су рај замишљали чувственим, други, опет, умственим. Мени се, међутим, чини да, као што је човек створен истовремено и чувственим и умственим, тако је и његов најсветији сасуд истовремено и чувствен и умствен, те има двоструко обличје: јер човек је, као што смо то већ казали, телом био настањен у најбожанственијем и прекрасном простору, док је душом пребивао на узвишенијем и још краснијем месту, пребивајући у Божијем станишту и имајући Њега као свеславну одежду. Одевен је био у Његову благодат и наслађивао се јединственим преслатким плодом, гледањем у Њега, као неки други анђео, и тиме се хранио, тако да је оно достојно названо дрветом живота; јер сладост божанског заједничарења онима који се Њиме причешћују предаје живот који се не прекида смрћу. А то дрво је, као што је познато, Бог назвао сваким дрветом, говорећи: „Једи слободно од свакога дрвета у врту; јер Он је све, и у Њему и кроз Њега је све саздано.“ (Тачно изложење Православне вере 2,25)
118. ШТА ЈЕ „ДРВО ЖИВОТА“?
„Дрво живота“ је било такво дрво да би човек, када би се хранио његовим плодовима, сачувао своје тело од болести и смрти.
Преподобни Јован Дамаскин додаје: „Дрво живота, с једне стране, треба да схватимо као божанствено познање, које остварујемо кроз све што је чувствено, или као узвођење ка Рододетељу и Створитељу и Узрочнику посредством чула“. (Тачно изложење Православне вере 2,25)
119. ЗАШТО ЈЕ ЕВА СТВОРЕНА ИЗ АДАМОВОГ РЕБРА?
Ева је била створена из Адамовог ребра зато да би цео људски род по своме пореклу био једно тело и да би људи зато природно тежили ка томе да љубе и чувају један другога.
120. КАКВО ЈЕ ПРЕДОДРЕЂЕЊЕ ЧОВЕКА?
Бог је човека створио таквим да би човек познао Бога, да би Га љубио и прослављао и кроз то био вечно блажен.
ПИТАЊА ЗА ОВАЈ ЧАС:
- ШТА ГОВОРИ СВЕТО ПИСМО О СТВАРАЊУ СВЕТА?
- ДА ЛИ СУ ВИДЉИВЕ СТВАРИ СТВОРЕНЕ ОНАКО КАКО ИЗГЛЕДАЈУ ДАНАС?
- КАКВА ЈЕ ОСОБЕНОСТ СТВАРАЊА ЧОВЕКА?
- У ЧЕМУ СЕ САСТОЈИ ОБРАЗ БОЖИЈИ?
- ШТА ЈЕ „ДАХ ЖИВОТА“?
- ШТА ЈЕ РАЈ?
- КАКО РАЗУМЕМО РАЈ У КОМЕ СУ ПРЕБИВАЛИ ПРВИ ЉУДИ?
- ШТА ЈЕ ДРВО ЖИВОТА?
- ЗАШТО ЈЕ ЕВА СТВОРЕНА ИЗ АДАМОВОГ РЕБРА?
- КАКВО ЈЕ ПРЕДОДРЕЂЕЊЕ ЧОВЕКА?