МОЛИТВА ИСУСОВА – владика јегарски Порфирије
Началници људског рода, првоздани људи живели су у близини Божијој, слушали су глас Његов и разговарали са Њим.
Свети Јован Златоусти пише да је човек “живео у рају наслађујући се разговором са Богом и радовао се што је могао да се обраћа Господу слободом детета према оцу… Анђели су дрхтали пред Богом, Херувими и Серафими се нису усуђивали да гледају у Њега, а човек је с Богом разговарао као пријатељ с пријатељем.“
Овај разговор, ово општење јесте молитва. Трајала је све дотле док је човек волео Бога и док је био послушан Његовој светој вољи. Непослушањем вољи Божијој човек се удаљио од очинске љубави Његове, те тако лишио себе општења са Творцем својим.
Покушај и напор човека да превазиђе беду отућености и одступништва од Бога и да приведе ум, срце и свеколико биће у исправну, природну, здраву везу са Богом, у везу која јесте блаженство, зове се духовни живот. Пут духовног живота на који указују свети оци, пут који води остварењу циља човековог бића неизоставно обухвата молитву. Када човек, подвижник вере превазиђе свој егоизам, изађе из граница свог индивидуума и кроз веру уђе у нову, онострану реалност, тада је сваки његов покрет повезан са молитвом; он гледа молитвом, осећа молитвом и живи молитвом. Немогућ је било који вид духовног живота или покушаја приближавања Богу без молитве. Молитвом човек васпоставља прекинути разговор са Богом; њом постаје пријатељ Божији; кроз њу се сједињује са Богом.
Свети Јован Златоусти вели: ,,Ако неко лиши себе молитве, чини исто што чини онај који вади рибу из воде. Што је вода за рибу то је и молитва за наш живот.” Зато апостол Павле подстиче: “молите се непрестано.“ Молитва је, међутим, веома тешка делатност. Потребно је да човек активира сву своју личност у молитви; да разапне своје страсти и грешне помисли које носи у души. “Молитва је умртвљење представа воље тела” вели свети Исак Сирин, “али она је и извор спасења.“ Свети оци по преимућству молитвом називају тзв. молитву Исусову, умно-срдачну молитву. Ова молитва је централно занимање благочестивих хришћана, поготово монаха у свим манастирима; посебно је омиљена на Светој Гори Атонској. О тој молитви ћемо покушати да кажемо неколико речи.
У наше време молитва именом Исуса постаје све распрострањенија на свим континентима. Много тога написаног о њој заслужује пажњу; али истовремено, било је изречено и много неприличних идеја. Целокупна теорија ове молитве могла би се изложити на неколико страница, али је њена практична примена у хришћанској аскетици везана за толике тешкоће, да су од давних времена оци и учитељи Цркве на све начине убеђивали боготражитење да Исусовој молитви треба приступити бојажљиво, тражећи најпре руководиоца који је већ прошао овај подвиг. Шта је Исусова молитва? Њена спољашња форма лако се учи. Она се састоји од свега неколико речи: “Господе Исусе Христе Сине Божији помилуј ме.“ Ова реченица по жељи и личној потреби може да се скрати или да се прошири. Можемо да се молимо говорећи: “Господе Исусе Христе, помилуј ме.“ Исто тако уз додавање речи грешног, можемо да изговарамо: “Господе Исусе Христе Сине Божији помилуј ме грешног (грешну).
“ Свако је, међутим, слободан да кроз своје лично искуство открије посебан склоп речи који одговара његовим личним потребама. По предању филокалијских Отаца постоје три категорије молитве, које нису независне једна од друге, него су само различити ступњеви једне исте реалности. Први ступањ јесте молитва уснама, молитва вербална. Много година верници изговарају молитву: “Господе Исусе Христе…“ гласно, не тражећи вештачке начине сједињавања ума и срца. У манастирима, на пример, непрестано и на сваком месту молитва се изговара, без обзира на то које се послушање обавља.
И док је монах у кухињи или у башти, или били чим да се бави, он непрекидно призива Име Христово. Ако неколико монаха заједно обавњају неко послушање, они се тада труде да избегавају многословље и празнословље заједно се молећи. Наиме један изговара: “Господе Исусе Христе Сине Божији,“ а други додаје: “помилуј нас,“ а остали умом прате изговорене речи. Исто чине и благочестиви хришћани у својим породицама.
Тако се и све оно чиме се молитвени људи баве напаја молитвом и све постаје једна литургија, један славопој Богу, једно непрестано богослужење. Ту се вера и живот поклапају, теорија и пракса постају једно. Свака стопа земље постаје свети олтар са којег се узноси богоугодна жртва Богу. То значи да оно што заокупља пажњу како почетника, тако и онога који је већ узрастао у молитви, јесте покушај да се свакодневни живот усагласи са заповестима Христовим.
Вековно искуство овакве аскезе је показало да се, Божијим дејством, ум сједињује са срцем када монах прође значајан период испуњен послушањем и уздржањем и свеукупним подвигом, када се његов ум и само тело старог човека у довољној мери ослободе власти греха. Други ступањ је умна молитва. На овом ступњу молитве, речи се не изговарају гласно него умом; не покрећемо усне и језик. Умом изговарајући речи, покушавамо да схватимо њихов смисао и да лагано свој ум затворимо у речи молитве. Паралелно с тим, упорно се одбацују помисли које нас везују за свет, као и маштања, не само она грешна, него и она која су наизглед добра. Када се налазимо на било којем од прва два ступња, још увек смо у спољашњој молитви. Ту се ми још обраћамо Богу тражећи нешто од Њега. Но, та спољашња молитва је неопходна да би се дошло до унутрашње, до умнно-срдачне молитве, где се Бог обраћа нама. Молитва не значи да чинимо само одрећене благочестиве радње и да изговарамо благочестиве речи. То није нека тренутна радња, већ једно трајно стање. Молити се значи непрестано стајати пред лицем Божијим и изграђивати са Њим личну везу.
Молитва је сазнање у сваком дамару свог бића да постојим да сам истински жив само у Богу и да је Он у мени. Овоме се на првом и другом ступњу тежи; на трећем ступњу, овакво стање и осећање се задобија. Трећи ступањ јесте умно-срдачна молитва, и одликује се повезивањем ума и срца. Да би се ово остварило, поред спонтаног изговарања молитве при разним делатностима, неопходно је и планирано, систематско практиковање. То значи у одређено време одређен број молитава се изговара под одређеним условима. Иако ниједан положај тела нема вредност сам по себи, подвижник молитве најчешће у некој замраченој просторији, седећи на ниској столици, покушава да умири све покрете душе и тела и приклања главу према грудима; у себи изговара молитву, лагано удишући ваздух са речима: “Господе Исусе Христе Сине Божији,“ а затим при издисању завршава молитву ,,помилуј ме грешног. ” При удисању, пажња ума у почетку прати кретање ваздуха и зауставља се на горњем делу срца.
После извесног времена проведеног у таквој молитви мисли бивају сабраније, а ум се смешта у близини срца или чак може и да уђе у срце. Искуство показује да овај начин молитве пружа уму могућност да види не само физичко срце, него и оно што се у њему (на духовном плану) дешава; каква осећања се у њему рађају; какве мисаоне представе долазе споља. Таква пракса може довести до тога да монах боље осећа своје срце и да у њему пребива уз пуну пажњу ума, немајући више потребу да прибегава психосоматској техници. Молитва која је почела као молитва уснама, где се речи изговарају гласно, споља, постепено се развија у унутрашњу молитву и постаје наш саставни део; почиње да се изговара сама. Врхунац ове молитве је када се одозго дарује подвижнику пламен који наслаћује срце осећњем љубави Божије и који узноси до духовних вићења.
Понекад бива праћена и виђењем светлости. Тај пламен, међутим, не може се привући никаквом вештином, него се увек добија благодаћу Божијом, као дар Божији. На прва два ступња молитве наглашено је оно што чини човек. На трећем, пак, ступњу иницијативу преузима небески Пријатељ човеков; Његово дејство је темељ заједнице. Зато свети Григорије Синајски и каже да је молитва Бог. Не нешто што ја започињем, него заправо нешто у чему ја учествујем. Не што чиним ја, него Бог у мени. По речима апостола Павла: “не живим више ја, него Христос у мени.“ На овом ступњу, човек је дужан да ћути и да пусти молитву да се одвија сама, тј. да остави Богу да говори. Другим речима, истинска, права, аутентична молитва се збива када престанемо да говоримо и када почнемо да слушамо, с пажњом у срцу, безгласни глас Божији. Ту молитва није нешто што ми поседујемо, него се читаво наше биће претвара у молитву. Сав живот постаје славословље; свако дело, свака енергија, чак и један осмех, треба да буде химна Богу, молитва. То је оно што је потребно свету: не људи који изговарају молитву ређе или чешће, него људи који јесу молитва. У молитви Исусовој постоји један кружни ток – непрестано смењивање усхођења и силажења. У првој половини молитве узносимо се Богу говорећи: “Господе Исусе Христе, Сине Божији,…“ а затим враћамо се себи скрушено: ,,помилуј ме грешног.”
Ова два момента повезана су речју помилуј. Реч помилуј премошћује понор између праведности Божије и пале природе човекове. Онај ко говори Богу помилуј ме, оплакује своју недостојност, али истовремено показује један вапај наде. Говори не само о греху, него и о његовом превазилажењу. Потврђује да нас Бог, у свој својој слави прима иако смо грешни; довољно је само да ми прихватимо да нас Он узме у своје наручје. Молитва Исусова није резервисана само за неке затворене, посебно посвећене кругове, на пример монашке. Напротив, она припада свима који чезну за Христом и свакоме омогућава да ступи у везу са Њим, без обзира на звање и достојанство, без обзира на образовање и узраст. Она се као темељ духовног живота препоручује свима и на сваком месту. Неће бити на одмет да нагласимо да у молитви Исусовој нема ничег магијског и аутоматског. Ако се не трудимо да испунимо заповести Христове, узалудно ће бити и призивање Његовог имена.
Он сам је рекао: “Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство Небеско; но који твори вољу Оца мојега који је на небесима“ (Мат. 7,21). Онима, пак, који молитву раздвајају од добродетељи, најавио је страшну пресуду: “Никад вас нисам знао; идите од мене сви који чините безакоње“ (Мат. 7,23). Молитва није ствар интелектуалних спекулација. Често мислимо да су разговори о духовним темама довољни за духовни живот. Оно што је Бог Светим оцима и подвижницима Цркве даривао после неколико деценија проведених у подвигу, данас би многи хтели преко ноћи, магијски, само техником изговарања речи молитве да постигну. Право стање стрвари је, међутим, другачије. Као што је Мојсеј стрпљиво подносио тешкоће подвига да би видео Онога који је невидљив, тако и ми морамо одлучно и истрајно да водимо духовни живот – живот и молитве и добродетељи – да бисмо се коначно сјединили са Тројичним Богом.
Постоје такође, бркања молитве Исусове са јогом, будистичком праксом, трансцендеталном медитацијом и томе слично. Главна разлика између хришћанства и свих других праваца састоји се у томе што је у основи нашег духовног живота Личност Бога која се открива личности верника, док поменути други путеви следбенике одводе у област апстрактног, трансценденталног Апсолута, у имперсоналну аскетику, где нема ни Бога нити човека као личности. Циљ молитве Исусове је задобијање Духа Светога. Другим речима, циљ молитве је истоветан са циљем читавог нашег духовног живота, и постојања уопште, а то је обожење, уподобљење наше личности Богу. Исусова молитва је наша делатност којом сарађујемо са Божанском благодаћу на овом Свештеном путу нашег сједињења са Христом.
Почињемо од просте, спољашње молитве која одговара нашем духовном узрасту, и полако напредујемо; наш живот још овде, у историји, постаје један са Његовим животом и нетварна светлост преображења прожима сваки делић нашег бића, претварајући га у присуство Божије, при чему Бог остаје Богом, а човек увек остаје човеком.
МОЛИТВА ЈУТАРЊА Филарета, митрополита московског
Господе, дај ми да мирно примим све сто ми данашњи дан донесе, и да се потпуно предам Твојој светој вољи.
Упућуј ме и помажи свакога часа у току овог дана. Управљај мојим мислима и осећањима у свим делима и речима. Не допусти да у непредвиђеним случајевима заборавим да све долази од Тебе. Научи ме да се правично односим према ближњем, да никога не разгневим и не ожалостим.
Господе, дај ми снаге да поднесем замор данашњег дана, и све што се у току дана догоди. Управљај мојом вољом и научи ме да се молим, да верујем, да се надам, да трпим, праштам и волим. Господе, дај ми да будем оруђе Твога мира : да тамо где је мржња сејем љубав, где је вређање – праштање, где је раздор – слогу, где је очајање – наду, где је тама – светлост, где је жалост – радост.
О, Божански Учитељу, немој никада да мене теше, него да ја друге тешим; немој да мене разумеју, него да ја друге разумем; не да мене љубе, него да ја друге љубим. Јер када праштамо, онда се нама прашта, када дајемо, онда добијамо, а када умремо, онда се рађамо за живот вечни.
Душе Свети, буди ми на помоћи да данашњи дан посветим Господу и Спаситељу. Господе Исусе Сине Божији, боље је не живети, него живети без Тебе и против Тебе. Захваљујем Ти, Боже, за дар овога дана и за све добро које ћеш ми помоћи да данас учиним. Избави ме, милостиви Боже, од жеље за угодношћу и удостој ме да у сваком тренутку будем спреман да се ради Тебе и ближњега одрекнем себе, јер си ми за ту службу и дао живот.
Помози ми да одбацим од себе све што није Твоје, а што је Твоје да примим у дубокој вери, нади и љубави. Дај ми храбрости да Ти постојано служим: да ставим правду изнад користи, да ставим остварење племенитих дела изнад тренутних задовољстава, да ставим друге изнад себе и испуним Твоју заповест о љубави.
Учини да светлост Твоје лепоте, доброте и љубави засја у мојој души. Амин!
МОЛИТВА ЗА ДУХОВНУ ОБНОВУ
Господе, захваљујем Ти што ме волиш и што ми опрашташ грехове моје. Ти ми помажеш да постанем добар.
Дај ми да кроз Твоју Љубав будем добар и према ближњима. Дај ми снаге да у заједници са Тобом живим, да другима помажем и ближњима радост причињавам на славу Твоју. Амин!
МОЛИТВА ЗА ЖИВЕ – ПОМЕНИК
Господе Исусе Христе, Боже наш, Који у Својој превеликој милости и човекољубљу слушаш молитве оних који Теби припадају свим срцем својим, приклони ухо Своје и чуј молитву моју коју Ти смерно узносим: Сачувај, Господе, Цркву Твоју Свету, Васељенску и Апостолску, утврди је и укрепи, умножи је и у миру сохрани, и учини је непобедивом у све векове.
Спаси Господе и помилуј Патријарха нашега (име), високопреосвећене и преосвећене Архиепископе, Митрополите и Епископе Православне, јереје и ђаконе и сав клир црквени, које си поставио да пасу словесно Твоје стадо и молитвама њиховим помилуј и спаси мене грешнога.
Спаси, Господе, и помилуј оца мога духовнога (име) са свом братијом његовом и молитвама њиховим мене сиротог помилуј. Спаси, Господе, и помилуј монахе и монахиње Православне у свим местима њиховог подвизавања и служења Теби и молитвама њиховим помилуј ме.
Спаси, Господе, и помилуј старе, којима нема ко да помогне, и младе, ниште и сироте, удовице, болесне и уцвељене, оне у невољама и у ропству, и у тамницама заточене и особито оне које прогоне Тебе и вере Православне ради језици безбожни, одступници и јеретици, њих који су слуге Твоје, и помени их, посети, укрепи, утеши и брзо им силом Својом олакшање, слободу и избављење подај.
Спаси, Господе, и помилуј оне који нам добро творе, воле нас и хране, указујући нам милост, и који нам заповедише недостојнима и који нас успокојавају и учини милост Своју на њима, дарујући им испуњење свих мољења која су им на спасење и вечних добара примање.
Спаси, Господе, и помилуј оне које ја безумљем својим саблазних и од пута спасоноснога одвратих, на дела зла и неприлична наведох. Божанственим промислом Својим на пут их спасења опет врати.
Спаси, Господе, и помилуј оне који ми пакосте и вређају ме и искушења ми праве, и не остави их да погину због мене грешнога. Оне који одступише од вере Православне и погибељним јересима заслепљене светлошћу познања Твога просветли и Светој Твојој Апостолској Цркви присаједини.
Спаси, Господе, и помилуј и даруј земаљска и надземаљска добра Твоја деци мојој и супрузи (супругу) моме, родитељима, браћи и сестрама мојим, сродницима по телу и духу.
(Затим са молитвеном пажњом читај ниже уписана имена живих на земљи, за које се молиш).
MОЛИТВА ЗА УСРДНИЈУ И ТОПЛИЈУ МОЛИТВУ
Боже свесилни, који седиш на престолу вечне славе, који си невидљив, а све видиш, и нечујан, а све чујеш, с ангелима Ти се поклањам и са свецима молим, не одбаци створење Твоје због греха но прости, помилуј и спаси. Обдари ме даром молитве, да молитва моја буде у срцу мом као свећа која се не гаси. Да се и ја умем молити Теби онако како Ти се молила Пресвета Богородица на земљи: да име Твоје свето не излази из срца мојега.
Да се и ја могу молити Теби онако као сви свети Твоји: да с дисањем изговарам име Твоје велико и слатко. Да ми молитва буде чиста и несмешана са светским помислима. Да не иштем у молитви од Тебе ништа непотребно и излишно што ми може бити искушење и камен спотицања.
Да иштем од Тебе пре свега спасење душе, а потом хлеба насушна и здравља свима својима и себи. Одагнај од мене непоменика врага, који ми смућује мисли и страши ме. О свеци Божји, узнесите молитве ваше за меде недостојнога, да ми Господ ваш и мој даде дар усрдне и топле молитве вазда за вазда, до гроба и до праведнога Суда.
Ангеле Божји, окади златном кадилницом молитве свих светих за све молитвенике, и за мене гршешног. Слава Ономе Kоји седи на вечном престолу славе, слава Му навек.
Амин.
Молитва пре и после појања
Молитва пре појања
Молитвама Светог Јована Дамаскина, преподобног Романа Слаткопојца, преподобног Јована Кукузеља и свих Светих Отаца наших, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј нас.
Молимо те, отвори нам и освети и духовни и телесни слух и подари нам снагу да својим недостојним устима и срцима сведочимо и благовестимо Твоја бескрајна савршенства и пуноћу истине, доброте и лепоте. Помози нам да целомудрено и трезвено, смиреним духом и чистим срцем појући Тебе, очистимо духовно и телесно себе и оне који нас слушају и да се кроз појање обучемо у светлост љубави и живота, у заједници са Тобом и свима Светима.
Помози нам да те кроз појање достојно хвалимо и славимо, усрдно молимо и неизмерно благодаримо за ничим заслужене дарове којима си нас обасуо и да нам појање не буде на гордост и осуду, већ да се преображени у Теби појањем придружимо анђеоским хоровима који непрестано славе Тебе са беспочетним Твојим Оцем и пресветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
Молитва после појања
Благодаримо Ти Христе Боже наш, који си нас удостојио да се кроз појање приближимо тајни силе и славе Твоје. Не одбаци нас грешне него и убудуће, прими као скупоцено миро хвалу коју Ти узносимо. Молимо Те да се појући све више испуњавамо Духом како би Те благодатно обитавајући у Твојој неприступној и нетварној светлости, славили неисказаним и неизречивим речима. Јер си Ти истинита светлост која просвећује и освећује све и сва и Тебе поје сва твар кроз све векове.
Амин.
Молитва Господу Исусу Христу Слава Ти Боже на свему.
Благодарим Ти што Си ме удостојио да уђем под кров светог храма Твога, да слушам Твоје речи живота, да видим свету тајну Твоју.
У Твоје руке полажем сав живот свој. Прими ме у заштиту Своју, и управи свагда стопе моје на пут правде, светлости и истине.
Оснажи немоћ моју, прегледај грехе моје, приведи ме Себи с десне стране о страшном Суду Своме, и дај души мојој радост и утеху у вечном блаженству Своме.
Слава Ти, Боже, на свему. Амин.
Молитва пре и после учења
Молитва пре учења
Свеблаги Господе, пошаљи нам благодат Твог Светог Духа да оснажи наше духовне силе, да би пазећи на учење које нам се предаје порасли Теби, нашем Творцу на славу, родитељима нашим на радост, а Цркви и отаџбини нашој на корист.
Молитва после учења
Благодаримо Ти, Творче, што си нас удостојио Твоје благодати, те смо примили учење. Благослови наше старешине, родитеље и учитеље који нас воде познању добра, и дај нам силу и моћ да продужимо ово учење.
МОЛИТВА ПРЕ УЗИМАЊА НАФОРЕ И СВЕТЕ ВОДИЦЕ
Господе, Боже мој, нека ми буде дар твој свети – нафора и света вода Твоја – на опроштење грехова, на просветљење ума мога, на укрепљење душевних и телесних снага мојих, на здравље душе и тела мога, на савладавање страсти и болести мојих по безграничном милосрђу Твоме, молитвама Пречисте Твоје Мајке и свих Светих Твојих. Амин!